Kapadokija

Pre sam video fotografije Kapadokije.

Hundreds of njih.

Vazdušni baloni koji lebde iznad čudnih dolina, vilijske pećine koje svetle u prvom jutarnjem svetlu. Bio sam toliko uzbuđen da sam proverio nekoliko slika na internetu kako bih video kako su ove hotelske sobe u pećinama isklesane u drevnim stenama. Prelepe fotografije – ali nekako, nikada nisam zamislio kako je zapravo biti tamo.

Tako sam odlučio da istražim.

Složio sam malu torbu, ostavio Istanbul iza sebe i odabrao noćni autobus za Kapadokiju, kao što mi je predložio gospodin Savas Aral iz Travel Inn Turkey. Svidela mi se ideja putovanja kroz noć i buđenja na nekom sasvim drugom mestu. Do jutra, pejzaž napolju prozora već je počeo da se menja.

I onda se pojavila Kapadokija.

Delovala je gotovo nestvarno.

Moj dom unutar pećine

Za ovo putovanje želeo sam nešto više od običnog hotela.

Želeo sam da spavam unutar samog pejzaža.

Moja pećinska soba bila je isklesana u mekom vulkanskom kamenu, baš kao i mnoge kuće i skloništa koja su vekovima deo istorije Kapadokije. Soba je bila tiha, topla i divno atmosferična.

Topli tepisi, tradicionalni nameštaj i prelepa terasa otvarali su se ka spektakularnom pogledu na doline i vilijske pećine.

Te prve večeri, setio sam se razmišljanja da Kapadokija nema samo mesta za posetu.

Ona ima osećaj.

Šetate dolinama i počinjete da se pitate kako su ljudi živeli ovde, radili ovde, molili ovde i stvarali cele zajednice među ovim izuzetnim stenama. Na kraju sam bio u velikoj zabludi. Kapadokija je beskonačna.

Jedan dan između Crvene i Zelene doline

Moji prvi puni dan bio je posvećen otkrivanju Kapadokije kroz njene poznate Crveni tur i Zeleni tur.

Svaki detalj je bio organizovan od strane Travel Inn Turkey, što je značilo da sam mogao jednostavno da uživam u iskustvu bez brige o prevozu, vremenu ili onome što bih mogao propustiti.

Budući da je sve bilo organizovano, iskustvo je bilo lako, posebno kada je bilo toliko mesta koja sam želeo da vidim.

Dok sam čekao svoj Zeleni tur, pročitao sam da je ova strana Kapadokije mirnija i misterioznija.

Prijatni recepcioner mi je ponudio šolju čaja dok moj šatl bus ne stigne. Na putu do lokacija, stali smo kod bliskih hotela jer su se pridruživali još ljudi na turu. Vodič je napravio kratko uvodno objašnjenje i i dalje se sećam njegovih šala koje su nas sve učinile opuštenim. Tur je počeo fascinantnim podzemnim gradom.

Ulazak u podzemni grad osećao se kao ulazak u drugi svet, gde uski tuneli i drevne kamene sobe šaputaju priče o ljudima koji su nekad živeli ovde.

Istraživali smo dramatične doline i stigli do neverovatnog Selime manastira, isklesanog direktno u steni. Hodaći kroz ova mesta pitao sam se kako su ljudi nekad živeli, molili i preživljavali u ovom izuzetnom pejzažu.

Crveni tur mi je pokazao drugu stranu Kapadokije. Posetili smo Goreme muzej na otvorenom, uživali u vilijskim pećinama Pasabaga i stali na spektakularnim tačkama za gledanje koje pružaju pogled na surrealistički pejzaž. Svuda gde sam pogledao, činilo se da su stene oblikovale umetnik.

Zajedno, Zeleni i Crveni tur dali su mi dve potpuno različite perspektive Kapadokije – njeno drevno podzemno život, fascinantnu istoriju, mirne doline i izuzetne formacije stena.

Do kraja dana, pomislio sam da sam već iskusio nešto izuzetno.

Grešio sam.

Najmagičnije jutro je još uvek čekalo na mene.

Pred izlazak sunca

Moj budilnik je zazvonio dok je još bilo mrak.

Vrlo mrak.

Na trenutak sam se zapitao zašto sam pristao da se probudim tako nemogućim satom.

Onda sam se setio.

Balona.

Napustio sam pećinski hotel dok je nebo još uvek čekalo sunce.

Na području za lansiranje balona, scena je bila gotovo jednako fascinantna kao i let sam.

Jedan po jedan, ogromni baloni su bili pripremani.

Tkanina je bila raširena po zemlji.

Košare su bile proverene.

Onda su se upalili gorionici.

Šuuušt.

Zvuk vrućeg vazduha koji puni ogromne balone odjekivao je kroz tamu.

Polako, gotovo magično, baloni su počeli da rastu.

Stajao sam tamo gledajući kako postaju veći i veći protiv noćnog neba.

I onda sam shvatio nešto:

Iskustvo je već počelo.

Ne možete samo stići, popeti se u košaru i leteti.

Gledate kako baloni dobijaju život.

Gledate kako tama polako nestaje.

Gledate kako se Kapadokija priprema za izlazak sunca.

I onda se popnete na palubu.

Svet je postao mali

Kada je naš balon podigao sa zemlje, osetio sam čudan osećaj napuštanja poznatog sveta.

Više.

Još više.

I odjednom je sve postalo tiho.

Ispod mene bile su doline, formacije stena, male puteve i male kuće.

S zemlje, Kapadokija je delovala ogromna.

S neba, izgledala je divno mala.

Svet ispod mene postao je minijaturni pejzaž.

I svuda oko nas bili su baloni.

Desetine njih.

Neki su već bili visoko na nebu. Drugi su polako ustajali iz dolina. Njihove obojene forme plivale su protiv jutarnjeg svetla.

Setio sam se gledanja oko sebe i razmišljanja:

Kako može jedno mesto biti tako lepo?

Onda se pojavilo prvo svetlo.

Horizont je počeo da sjaji.

Vilijske pećine uhvatile su meko jutarnje sunčev svetlo.

Doline su promenile boju.

I Kapadokija je polako bula ispod nas.

Putovao sam u Kapadokiju očekujući da vozim balonom.

Ono što sam doživeo bilo je mnogo više od leta.

Bilo je gledanje kako se pejzaž budi odozgo.

Doručak nakon neba

Kada smo se vratili na zemlju, bio sam spreman za jednu stvar:

Doručak.

Pravi turski doručak nakon ranojutarnje avanture delovao je apsolutno savršeno.

Svež hleb, sir, masline, paradajz, jaja, čaj...

Nakon leta iznad Kapadokije, čak i obična šolja turskog čaja delovala je posebno.

Sedeo sam tamo razmišljajući o svemu što sam tek video.

Ali moja kapadocijska avantura nije bila završena.

I dalje sam želeo da iskusim pejzaž iz druge perspektive.

Ovog puta, želeo sam da ostanem blizu zemlje.

Kapadokija na konju

Tako sam odlučio da vidim Kapadokiju na konju.

Bilo je potpuno drugačije od balona.

S neba, pejzaž je izgledao mali.

S leđa konja, mogao sam ponovo da vidim detalje.

Zavojite staze.

Stene.

Doline.

Sene.

Tišina.

Konji su se nežno kretali kroz pejzaž dok su dečaci držali uzde i vodili nas duž rute. Mogao sam da se opustim i uživam u sceni bez brige o pronalaženju puta.

Postojalo je nešto divno mirno u tome.

Za nekoliko sati, nije bilo gužve, rasporeda ni buke.

Samo konj ispod mene, kapadocijski pejzaž oko mene i osećaj da sam nekako kročio u neki drugi vek.

Dva dana, toliko svetova

Gledajući unazad, ono što sam najviše voleo u Kapadokiji bila je kontrasta.

Jednog trenutka sam hodao kroz drevne doline.

Sledećeg, istraživao sam podzemne prostore.

Onda sam spavao unutar pećine.

Pred izlazak sunca, gledao sam kako ogromni baloni pune vazduh.

Nekoliko minuta kasnije, lebdeo sam iznad dolina.

I nakon doručka, jahao sam konja kroz isti taj pejzaž koji sam tek video sa neba.

Kapadokija mi je dala nekoliko različitih načina da vidim isto magično mesto.

Odozdo.

Unutra.

S leđa konja.

I konačno, sa neba.

Da li bih to uradio ponovo?

Apsolutno.

Ali sledeći put, možda ću ostati malo duže.

Zato što Kapadokija nije mesto za koje mislite da treba samo da „zaokružite" sa liste putovanja.

To je mesto za koje treba polako iskusiti.

Probudite se pre izlaska sunca.

Gledajte kako baloni dobijaju život.

Letite iznad dolina.

Jedite doručak nakon toga.

Šetajte kroz drevne pejzaže.

Jahajte konja.

Spavajte u pećinskom hotelu.

I, ako putujete iz Istanbula, ne bojte se noćnog autobusa. Postojalo je nešto posebno u tome da zaspite u jednom gradu i probudite se u sasvim drugom svetu.

Moj put u Kapadokiju podsetio me je zašto volim putovanja.

Ponekad najnezaboravnija iskustva nisu ona koja ste savršeno planirali.

To su trenuci kada se osvrnete i tiho pomislite:

Ne mogu verovati da sam zapravo ovde.

Ono što se najviše sećam iz Kapadokije nije samo vilijske pećine, skrivene doline ili drevne pećine – to je osećaj da ste negde zaista izuzetnom, gde svaki izlazak sunca, kamen i zavojita staza pričaju priču.

Ako vas Kapadokija zove, ne sanjajte samo o njoj – dolazite i iskusite je sami.

Omogući Travel Inn Turkey vašu kapadocijsku avanturu, od prevoza i tura do nezaboravnih mesta koja ne smete propustiti.

Vaša kapadocijska priča čeka da bude napisana. Kontaktirajte Travel Inn Turkey i dogovorimo vaše putovanje kada budete spremni.