IZGUBLJENA U BALATU DANAS

Danas nisam tražila Balat.

To mi je bila prva greška.

Imala sam plan.

Kafu. Šetnju uz Zlatni rog. Nekoliko fotografija. Možda sat vremena lutanja starim ulicama pre nego što se vratim na mesta koja već poznajem.

Umesto toga, tri sata kasnije, još sam bila tamo.

Izgubljena.

I veoma srećna zbog toga.

Balat ima čudan način da vam to učini.

09:17 — POGREŠAN SKRETANJE

Ušla sam u jednu od uskih ulica bez stvarnog razmišljanja.

U početku u njoj nije bilo ništa posebno.

Stara drvena kuća blago se naginjala ka ulici. Veš se nežno ljuljao iznad moje glave. Mačka je spavala na haubi parkiranog automobila, kao da poseduje ceo kvart.

Tada sam primetila boje.

Plavi kapci.

Žuti zidovi.

Crvena vrata.

Izbledeli zeleni balkon.

Stala sam.

Slikala sam.

Zatim još jednu.

Tada sam shvatila da apsolutno ne znam gde se nalazim.

Savršeno.

Vratila sam telefon u džep.

Danas sam odlučila da se pravilno izgubim.

09:43 — BALAT NE DELUJE KAO MUZEJ

Ovo me je najviše iznenadilo.

Balat je star, ali nije zamrznut u prošlosti.

Ljudi ovde žive.

Jedna baka je razgovarala sa komšinicom kroz prozor. Dvoje dece jurilo je niz ulicu. Neko je otvarao malu radnju. Vozač dostavnog vozila pokušavao je da provuče svoj kombi kroz ulicu koja je bila otprilike široka kao i sam kombi.

A onda su bile mačke.

Toliko mačaka.

Jedna me je pratila skoro pet minuta.

Odlučila sam da smo prijateljice.

10:25 — ŠUM ZLATNOG ROGA

Na kraju se uska ulica otvorila.

I odjednom se pojavio Zlatni rog.

Grad kao da se promenio preda mnom.

Trajekti su sporo prelazili vodu.

Silueta Istanbula pružala se iza nje — minareti, krovovi, kupole i moderne zgrade koje dele isti horizont.

Ostala sam tu duže nego što sam očekivala.

Istanbul ponekad to radi.

Pruži vam pogled onda kada ga ne tražite.

11:10 — VRATA BEZ OBJAŠNJENJA

Vratila sam se nazad u kvart.

Tada sam ugledala stara vrata.

Bez table.

Bez objašnjenja.

Samo prelepi, išarani ulaz okružen zidovima koji su očigledno videli bolje dane.

Pitala sam se ko je kroz njih prolazio.

Trgovac?

Dete?

Porodica koja je pre sto godina napuštala dom?

Putnik poput mene?

Balat je pun neodgovorenih pitanja.

Možda upravo zato šetnja ovde toliko zavisti.

Ne vidite samo zgrade.

Počnete da zamišljate ljude koji su nekada stajali tamo gde sada stojite vi.

12:05 — KAFA, KONAČNO

Na kraju sam pronašla malu kafanu.

Ili je možda kafana pronašla mene.

Naručila sam turski kafu.

Čovek iza šanka pitao me je odakle sam.

Rekla sam mu.

Zatim je upitao:

„Prvi put u Balatu?”

„Da.”

Nasmešio se.

„Onda ste izgubljeni.”

Nasmejala sam se.

„Kako ste znali?”

Pokazao je ka ulici.

„Svi se ovde izgube.”

Bio je u pravu.

13:02 — PRESTAJEM DA GLEDAM U MAPU

U jednom trenutku shvatila sam nešto.

Celo jutro sam pokušavala da nađem put.

Ali najlepši trenuci dogodili su se kada nisam imala pojma kuda idem.

Mala pekara.

Sitno dvorište.

Stara crkva Svetog Đorđa unutar Grčke patrijaršije.

Crvena škola.

Šareni kućice.

Stariji čovek koji sedi ispred svoje radnje.

Deca koja igraju fudbal.

Mačka koja je očigledno odlučila da sam deo njene teritorije.

Ništa od ovoga nije bilo u mom planu.

Nije ni trebalo.

14:16 — BALAT DANAS

Ljudi često dolaze u Istanbul sa spiskom obaveza.

Aja Sofija.

Plava džamija.

Topkapi palata.

Veliki bazar.

Galata kula.

I da — treba ih videti.

Ali Istanbul ima i drugu stranu.

Tiši deo.

Deo u kome hodate polako.

Gde skrećete levo jer vam ulica deluje zanimljivo.

Gde stajete jer neko pravi čaj.

Gde vam stari zid kaže više nego moderni znak.

Balat je jedno od tih mesta.

Nije samo mesto koje treba posetiti.

To je mesto za lutanje.

15:30 — I DALJE IZGUBLJENA

Konačno sam otvorila telefon.

Pogledala sam mapu.

Gotovo sam napravila pun krug.

Nasmejala sam se.

Tri sata.

Nijedan poznati spomenik.

Nikakav organizovan raspored.

Nijedan pažljivo isplaniran put.

Samo Balat.

I nekako, bilo je to jedno od mojih omiljenih popodneva u Istanbulu.

Pre odlaska, osvrnula sam se ka ulici sa koje sam krenula.

Isti plavi kapci.

Isti žuti zid.

Ista mačka.

Samo što sada znam nešto što nisam znala tog jutra.

Nisam se zapravo izgubila.

Otkrivala sam.

DA LI BIH SE VRATILA?

Svakako.

Ali sledeći put neću poneti mapu.

Poneću udobne cipele.

Fotoaparat.

Apetit.

I dosta vremena.

Jer ponekad najbolji način da otkrijete Istanbul nije da tačno znate kuda idete.

Ponekad...

morate se IZGUBITI U BALATU.

ŽELITE LI DA OTKRIJETE BALAT SA TRAVEL INN TURKEY?

Možda potpuno gubljenje nije za svakoga.

Tu lokalno znanje može dodatno da obogati iskustvo.

Uz Travel Inn Turkey, Balat možete istražiti na pažljivo osmišljenoj pešačkoj turi koja ide dalje od šarenih fotografija.

Provešćemo vas kroz istorijske ulice kvarta, skrivene kutke, izuzetne zgrade i svakodnevni život, uz priče koje Balat čine nečim više od lepe pozadine.

Otkrićete kvart iz ugla ulice.

Čućete o zajednicama koje su oblikovale njegovu istoriju.

Videćete detalje koje je lako prebrzo proći.

I, naravno, biće vremena da stanete, slikate se, popijete kafu i jednostavno uživate u atmosferi.

Jer Balat nije mesto kroz koje treba juriti.

To je mesto za šetnju.

Za gledanje naviše.

Za gledanje oko sebe.

Za slušanje.

I ponekad, možda, za pogrešan skretanje.

PRIDRUŽITE SE TRAVEL INN TURKEY NA TURI PO BALATU

Ako želite da doživite Balat koji sam ja otkrila — šarene ulice, istorijske priče, lokalni život i neočekivane kutke — dođite i istražite ga sa nama.

Travel Inn Turkey

Dođite sa mapom ako želite.

Ili je ostavite.

Bez obzira na sve, držite oči otvorene.

Nikad ne znate šta ćete otkriti iza sledećeg ugla.

Niobe_